I ovog leta mladi teniseri iz čitavog regiona, ali i šire, imaće priliku da se okupe na Zlatiboru, i tokom nedelju dana stave apsolutni fokus na svoju igru i druženje sa vršnjacima.
Zlatibor kamp i ove godine održaće se u dva termina – od 16. do 23. jula i od 15. do 22. avgusta. Naši treneri iz školice Đukić vodiće čitavu priču kao i prošlih godina, a tim povodom razgovarali smo sa Bojanom koja je organizator ove sjajne inicijative. Kako kaže, i ove godine je zacrtala isti cilj: „… Da se svaki polaznik vrati sa 40 % boljim performansama“.
Kakva organizacija će biti ove godine na Zlatibor kampu?
Bojana: Naša ideja je da se pobrinemo o svakom detalju pre odlaska i organizujemo unapred sve što nam je potrebno kako bismo tokom boravka na Zlatiboru vodili računa samo o napretku naših polaznika. Drugačije rečeno, organizujemo prevoz iz Beograda, zdrave užine i sve druge obroke tokom tih nedelju dana. Paralelno sa tim, imamo redovan raspored koji podrazumeva treninge – ujutru nakon doručka odlazimo na jutarnji džoging, onda se delimo na grupe u odnosu na broj dece – jedan deo njih ide na tenis, dok drugi za to vreme rade kondicione pripreme izvan centra.
U zavisnosti od mogućnosti svakog deteta, usklađeno je vreme treniranja, neko trenira sat, neko dva ili više. Nakon prvog dela, kondicije ili tenisa, sledi rotacija tako da svi prolaze i kroz jedno i kroz drugo.
Posle tih treninga sledi voćna užina, kratak odmor, ručak, pa ponovo izlazimo na teren i imamo drugi deo tenisa – sparing. Mešamo učesnike u odnosu na rang, igraju između sebe tako da osete malo i takmičarski duh.
Osim sportskih aktivnosti, Zlatibor kamp je poznat i po dobroj zabavi. Šta ste pripremili za ovu godinu?
Bojana: Tako je. Svaki dan obavezno zaokružujemo druženjem – maskembalom, karaokama, neki izlazak, odnosno obilazak. Ukoliko nekome pada rođendan u tom periodu, obavezno ga obeležimo. Takođe, jedan dan izdvajamo za bazen. Ne želimo da fiksiramo dan jer gledamo da ako je na primer napolju kiša, onda ćemo otići u spa centar. Naravno, šetnje su takođe redovne, obilazak Zlatibora tako da deca zaista spoznaju blagodeti ove planine, čistog vazduha i bogate prirode ozvan centra.
Generalno, gledamo da aktivnosti posle tenisa budu različite, i naravno zanimljive, i da im obezbedimo taj period za druženje i socijalizaciju uopšte koja je jako bitna, posebno u tom formativnom periodu.
Koliko je, osim treninga, druženje važno?
Bojana: Tenis je individualni sport, pa su zbog toga deca u određenom smislu i naviknuta da budu sama. Na ovaj način, mi želimo da spojimo i rad i rekreaciju, služeći se socijalizacijom koja je u ovom periodu posebno važna. Istovremeno, bitno je i da se dete odvoji od roditelja, pogotovo ako nije imalo prilike, kako bi još više sazrelo i steklo makar određenu dozu samostalnosti. Ranije smo imali decu i od 6 godina na kampu koja su vremenom postala naši takmičari.
Ovo kratko izmeštanje i apsolutni fokus njih motiviše da ostanu u tenisu, da ga zavole i podstakne da igraju još više ili jednostavno nastave. Zaista se često dešava da odmah po završetku kampa, pitaju kada je sledeći. Dešavalo se i da im se toliko svidi da posete oba – i u julu i u avgustu.
Naravno, nisu samo treninzi zaslužni za to, već i druženje koje sam spomenula, bitno je da imaju neku zanimljivost i dinamiku.
Shodno tome, kolika je vaša odgovornost – odgovornost kao trenera?
Bojana: Velika je odgovornost jer se dete nekad i prvi put odvoji od roditelja, tada tokom našeg kampa, a čak i iz ličnog iskustva znam koliko to može da bude izazovno za dete, ali i za roditelja. Svakako mi kao treneri uvek moramo da smo na dispoziciji, prisutni, sa maksimalno individualnim pristupom svakom detetu, uz neprestano osluškivanje.
Ono što je svakako olakšavajuće jeste to što čitava ekipa trenera ima mnogo iskustva. Ove godine će nam biti sedma sezona organizacije kampa.
Primetna je poseta dece i iz inostranstva. Kakvi su njihovi utisci?
Bojana: Mahom nemaju sličnu priču u zemljama iz kojih dolaze – imali smo polaznike iz Nemačke, Italije i drugih evropskih zemalja, Zambije… Uglavnom govore da upravo taj vid animacije ne postoji i da ako i postoji, onda je ograničeno samo na decu iz kluba i to u okviru kluba.
Nemaju inicijativu odvođenja na drugu lokaciju i nemaju zabavu kao obavezan deo. Rekla bih da smo u našoj zemlji dosta kreativniji i da stalno tražimo način da ponudimo nešto više i drugačije.
Dakle, za prijavljivanje nije neophodno da učesnici budu polaznici škole Đukić. Da li postoje neki drugi uslovi?
Bojana: Jedino je bitno da dete ima osnovno tenisko znanje. Kada kažem osnovno, mislim na makar 2-3 meseca odlaska na časove – da je došlo u kontakt sa sportom.
Što se tiče godina, mogu se prijaviti deca od 6 do 15 godina, bez obzira na to da li su već takmičari ili početnici jer, kao što sam već spomenula, svakome pristupamo maksimalno individualno i usklađujemo program sa trenutnim mogućnostima.
Moram da spomenem da je upravo to najčešće što se menja tokom kampa – nije retkost da učesnik toliko brzo napreduje da kada se vrati iz kampa pređe u naredni rang, odnosno iz postojeće u bolju grupu.
Za kraj, da li si postavila sebi cilj koji želiš da ostvariš tokom Zlatibor kampa 2022?
Bojana: Cilj mi je da ponesu dobre utiske. Da kada se vrate, dugo pričaju o kampu kao što je i ranijih godina bio slučaj. Osećaj da smo ostvarili snažan i pozitivan uticaj nama predstavlja najveću satisfakciju i motiviše nas da nastavimo sa ovom i sličnim inicijativama.
Što se tiče tenisa, da se svako od njih vrati sa 40 % boljim performansama nego pre kampa. Njihov individualni napredak je, a ne sumnjam i drugim trenerima, glavni cilj.
