Autor teksta: Ivan Govedarica
Dosta zanimljivih teniskih situacija se dešava u ovom trenutku. Ženski, muški turniri, ATP kup, Australian Open. Uvek je sigurica pisati o aktuelnostima. Međutim, sada neću da pišem o tome. Biće prilike. Krakotrajno je, a ovo je forma bloga, nije dnevna sportska informativa. Naravno i informative treba da bude, ali se često zloupotrebljava i pretvara u veštački senzacionalizam.
Ideja mi je da vam kažem da postoji nesto što mora da bude u fokusu, a nije. Sistem vrednosti, onaj pravi u odrastanju mladih. Učenje u školi ili učenje tenisa, ili bilo koje druge veštine, razvija karateristike ličnosti iz koje deca postaju dobri i zadovoljni ljudi. Zar nije to bitnije od aviona i kamiona ?
U stvari, sve je čudno počelo. Deca su udarila presing po celom terenu da dobiju kuče. Verovatno je nepotrebno da saopštim da su me pobedili. Došla je kući mala bela pufna. Sticajem okolnosti ima rodovnik. Ne mora pas da bude rasan, svaki pozitivno utiče na formiranje karaktera i još koječega lepog u dečijem emotivnom razvoju.
Ali, baš me je taj rodovnik asocirao na tenis. Jedan od predaka pomenutog kučeta je NADAL vesti fon ŠlosenHosen nešto, nije ni važno. E, baš taj Nadal povezuje teme.
Kao što psi pomažu deci da sagledaju svet iz jednog divnog ugla, tako i učenje tenisa podstiče kompletan razvoj ličnosti. Pritom, nije suština da se igra isljučivo na najvišem nivou, važno je da se igra na ličnom maksimumu.
Svako ko trenira tenis formira neke obrasce ponašanja. Postaje istrajan, da kada želi da odustane u životu to ne uradi. Razvija prijateljstva, socijalizuje se, Od dobrih trenera uči opšte lekcije, ne samo tehniku sporta. Uči se disciplini, vaspitanom, a opet mangupskom ponašanju, pomaže drugima i poštuje članove svoje i drugih ekipa, kao i oni njega. Nauči da se izbori sa razočarenjem, kada ne pobedi. Kada stvari koje je ponovio hiljade puta ne idu kako treba, da podigne glavu i nastavi dalje. Nauči da dostigne svoje ciljeve i da shvati da uspeh ne dolazi preko noći već da je plod svakodnevnog strpljenja i truda. Provodi vreme na sportskom terenu, a ne na ulici sa sumnjivim društvom. Poštuje svoju i tuđu individualnost. Mogao bih još da nabrajam, ali ukratko, treba zagrliti prilike koje sport nudi, a to je razvoj osobina koje koriste kroz ceo zivot.
Način funkcionisanja sportiste, uzeću za primer Nadala, je ono što bi valjalo da prihvatimo. Nisu to samo priče o milionima, nisu ni priče o trofejima. Doduše, sve ih je uzeo fajterski i čisto. I to je takođe lekcija. Srce na teren i sa otvorenim kartama.
Dakle, poenta je da sistemski menjamo svest, da budemo šampioni u životu, rezultati to prate. Od toga nema ništa ako se plitko bavimo tuđim životima, a zaboravljamo na sopstveni. Uživajte u mečevima i učite od onih koje gledate.
