Autor teksta: Ivan Govedarica
Dugo sam na teniskom terenu. Još od sredine osamdesetih, kada sam kao klinac prvi put uzeo reket u ruke. Pamtim dosta. Francuzi su bili u Pioniru, Australijanci, pa potom i Španci u Splitu, Boba je užinao u Melburnu i tako izludeo Mekenroa. Tih godina sam navijao za Edberga, a levoruki Rosko Taner je i na zalasku karijere tukao servisima kao “topovi sa Navarone“. Sećam se Goranovih Wimbldonskih finala, dvoručnih forhenda Monike Seleš, Prpine proteze za koleno, sećam se sjaja i očaja tenisa u našoj zemlji i regionu, uspona i pada.
Nakon tog očaja i sveopšteg posrnuća, ponovo su se upalili reflektori. Stidljivo, ali su napravili atmosferu na pozornici gde postoji i živi komad svih ovih nestvarnih godina.
Naravno, u negativan kontekst stavljam one naopake devedesete. Bio je veliki podvig tada se baviti tenisom. Pred kraj te dekade ipak se desilo nešto što je označilo povratak. Davis Cup. 1998. godina. U maju gostovanje u Letoniji, posle, u Beogradu domaćini protiv Portugala. Taj okršaj Jugoslavije i Portugala je bio početak renesanse, naznaka svega što se i danas događa, ekspanzija magičnog nadmudrivanja na pravougaonom igralištu.
Tog divnog jula su malobrojni entuzijasti, zaljubljenici i poznavaoci tenisa odlučili da nešto urade. Ni oni nisu mogli da sanjaju da će svega desetak godina kasnije nastupiti kosmički rezultati. Prve pozicije na listi i osvajanje Grand Slamova, kako u muškoj, tako i u ženskoj konkurenciji. Da se neko te 1998. usudio tako nešto da nagovesti, indiskretno bi mu bilo sugerisano banjsko lečenje, zeleni čaj za smirenje, ili nešto jače, i zaobilaženje teniskih klubova u širokom radijusu.
Ishod samog meča i nije mnogo važan. Dobio je Portugal 3-2. Ono što je mnogo bitnije je to da se tada, tenis u našoj zemlji podigao iz pepela. Raste i danas, nošen uspesima Ane, Jelene, Novaka, Nenada i ostalih, ali dokle će to biti tako? Nole neće igrati zauvek. Tenis će postojati i kada on ode u penziju. Da li će tada prestati interesovanje ? To ne smemo da dozvolimo.
Međutim, nije tenis samo osvajanje najvećih turnira. Mnogo je širi od toga. Baš zato, moramo znati da je tenisa bilo, i da će ga biti. Počiva na svima čije živote beli sport upotpunjuje, nezavisno od toga da li u nekom hladnom balonu igraju dubliće u pivo, ili u transu treniraju, maštajući o nastupu na terenima All England CLuba.
